Da li ste znali da je zakazivanje kod nas jednostavno i ne zahteva više od 3 minuta bez poziva?
Zakaži svoj termin odmah i pomoći ćemo ti da tvoj osmeh zablista punim sjajem!
Udlage i splintovi mogu biti napravljene od različitih materijala, uključujući akrilat, silikon ili kombinaciju materijala.
Postavljaju se na zube kako bi se obezbedila ravnoteža sila prilikom žvakanja i smanjilo trenje između zuba.
Udlage pomažu kod bruksizma
Udlage se često koriste kod pacijenata koji pate od bruksizma (stiskanje i škripanje zubima), što može uzrokovati oštećenje zuba ili bolove u vilici. Takođe se koriste kod osoba koje se bave sportom kako bi se zubi zaštitili od povreda prilikom udaraca.
Splintovi su fiksni ili pokretni aparati koji se koriste za stabilizaciju vilica ili lečenje određenih stanja kao što su temporomandibularni poremećaj (TMD) ili disfunkcija vilica. Mogu biti izrađeni od metalnih žica, akrilata ili drugih materijala i postavljeni na zube ili proteze.
Stabilizacioni splintovi se koriste za pravilno pozicioniranje i stabilizaciju vilica, kako bi se smanjila napetost mišića i ublažili simptomi TMD-a.
Terapijski splintovi se koriste za promenu zagrižaja ili korekciju nepravilnosti u zubnom nizu. Splintovi se obično izrađuju na osnovu otiska vilica pacijenta kako bi bili precizno prilagođeni. Izbor i dizajn udlaga i splintova je individualan i zavisi od specifičnih potreba pacijenta.
Stomatolog će proceniti Vaše stanje, simptome i potrebe, kako bi preporučio odgovarajući tip i dizajn udlage ili splinta. Redovna poseta stomatologu je važna kako bi se udlage i splintovi pravilno održavali, te pratilo njihovo efikasno delovanje. Stomatolog će Vam pružiti uputstva o pravilnom nošenju, čišćenju i održavanju udlaga ili splintova, kako bi se postigao optimalni rezultat i očuvalo oralno zdravlje.
Postoje različite vrste splintova ili štitnika za zube.
Najpoznatiji je svakako okluzalni splint koji je prvi i nastao. Izrađuje se od čvrstog silikona, najčešće debljine 2 mm, ali moze biti po potrebi i deblji. Ima za cilj da spreči kontakte između zuba koji su u slučaju bruksizma nefiziološki, znači prekomerni i prejaki. Time se polako i izbacuje loša navika škrgutanja i škripanja zubima.
U slučaju velikog oštećenja zubne supstance usled bruksizma, nastanka recesija i hroničnog bola u temporomandibularnom zglobu moze se praviti i deblji splint, a u terapiju se pored splinta mogu uključiti i medikamenti.
Ukoliko se pacijent teško navikava na bruksosplint može se prvo izraditi tvrdo-mekani splint od 1mm debljine kao privremeno rešenje dok se malo ne stekne navika nošenja.
Pričajte sa veštačkom inteligencijom
Ukoliko imate nedoumice ili neka pitanja, obučili smo našu Veštačku Inteligenciju da odgovori na sva vaša pitanja. Ako i dalje postoje nedoumice, naši lekari su vam na raspolaganju.
Danas se uglavnom ovi splintovi zovu brukso - splintovi ili night guard, jer se najčešće nose noću.
Druga najčešća vrsta splinta je retencioni splint– koji se koristi u ortodonciji. On predstavlja završnu fazu ortodontske terapije fiksnim protezama. Mora se nositi nakon skidanja bravica u prvo vreme praktično stalno, a kako vreme protiče, nakon par meseci samo noću. Takođe je čvrst i sprečava pomeranje zuba odnosno vraćanje u prvobitnu nepravilnost.
Stručno lice će na osnovu pregleda i razgovora proceniti da li i koju vrsta splinta je potrebno primeniti u konkretnoj situaciji.